U vreme velikih iskušenja, pred jednim od najvećih globalnih izazova za celo čovečanstvo Fondacija „Braća Karić” uručila je Nagrade 23. put za redom

„Uspeli smo da realizujemo najvažniji projekat, da održimo kontinuitet i dodelimo naše Nagrade 23. za redom! Mi nikada nismo odustajali, ni u najteža vremena s kraja prošlog veka kada je naša zemlja bila bombardovana, ni tokom deset godina velikih iskušenja za našu porodicu i progona osnivača ove Nagrade, mog Bogoljuba. Nastavili smo da trajemo uprkos svemu i da nižemo blistava imena i genijalne umove, vanrednih ljudi koji danas čine veliku porodicu okupljenu oko dobitnika naše Nagrade.”
Milanka Karić – osnivač Fondacije

Nagrade „Braća Karić” ove godine dodeljene su hrabrim, plemenitim, humanim, istrajnim i po mnogo čemu izutetnim ljudima. O njima govore pre svega vanredne biografije i dela koja su svojstvena samo velikim ljudima i posvećenicima svome radu. Ovogodišnji dobitnici Nagrada „Braća Karić” su:

• Za oblast kultura i umetnost: Prof. Djusen Kaseinov, Prof. dr Uroš Dojčinović i Prof. Milovan Vitezović.
O profesoru Dusjenu Kaseinovu govori impozantna biografija koja počinje muzičkim obrazovanjem u srednjoj muzičkoj školi Tatimbet; zatim nastavlja studije je na Državnom institutu lepih umetnosti Kurmangazi, a od 1966 angažovan je kao izvođač u Kamernom radiotelevizijskom orkestru u Almati, a profesionalnu karijeru je obogatio nastavno – pedagoškim radom u zvanju asistenta na Državnom Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi. Između 1972- 1978 obavljao je dužnost načelnika odseka na Državnom Konzervatorijumu Kurmangazi u Almati.
Kao član Simfonijskog orkestra tri godine je proveo u Meksiko sitiju a po povratku u Kazahstan se, kao vanredni profesor, prihvatio funkcije šefa Odseka za violinu na Državnom konzervatorijumu Kurmangazi u Almati, gde je obavljao dužnost Iste godine profesor Kaseinov je postavljen za Predsedavajućeg odbora za kulturu i zamenika ministra u Ministarstvu obrazovanja i kulture Republike Kazahstan.
Neposredno posle perioda predsedavanja u DEGDAR fondaciji, imenovan za Ministra kulture Kazahstana 2003. godine, a u periodu između 2004. i 2005. obavljao je poslove Ambasadora na specijalnoj dužnosti u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Kazahstan. U nastupajućim godinama obavlja i poslove generalnog sekretara Nacionalnog komiteta Kazahstana za organizacije UNESKO i ISESKO.
Za predani rad i snažan podsticaj koji je pružio zbližavanju kultura i naroda i za upečatljiv diplomatski učinak u međunarodnim kulturnim odnosima, Profesor Kaseinov je počastvovan mnogobrojnim državnim nagradama i odličjima organizacija širom sveta među kojima su i odabrana priznanja Kazahstana, Turkmenistana, Turske i Kirgistana, medalja za kulturu Poljske, kao i ordeni reda prijateljstva Ruske federacije, Azerbejdžana i Kazahstana.
Osobit doprinos profesor Kaseinov je dao razvoju kulturne saradnje među balkanskim narodima i državama. Brojni koncerti, posebni umetnički poduhvati i predstavljanja reprezentativnih dometa srpske kulturne scene su, zaslugom i posredništvom profesora Kaseinova, značajno unapredili kulturnu razmenu između Srbije i zemalja članica Međunarodne organizacije turske kulture na Balkanu.
Od 2008 godine profesor Kaseinov je na funkciji Generalnog Sekretara Internacionalne Organizacije Turske Kulture TURKSOJ.
Nagradu „Braća Karić” za 2020. godinu zasluženo dobija za nepokolebljivu veru u ideje umetnosti i kulture kao univerzalne civilizacijske vrednosti koje spajaju narode sveta i promovišu toleranciju i mir među njima, za nemerljiv i trajan doprinos jačanju i razvoju tradicionalnih, prijateljskih i bratskih veza među narodima i za izuzetan angažman na promociji balkanske i srpske kulture u svetu.

– Profesor dr Uroš Dojčinović, iako skroman, poznat je ne samo u svetu muzike Srbije nego i širom sveta. Sam je izjavio da za sve koji muziku izvode ili slušaju sa strašću, samo uživanje u muzici je najveća nagrada. Muzika je jednako i najčarobniji put podsećanja na moći ličnog dostignuća a podvig profesora doktora Uroša Dojčinovića čija je muzika obišla i obradovala svet je utoliko vredniji pažnje jer je muzika utisnula život njegovim filološkim, muzikološkim, pedagoškim i publicističkim svetovima.
Opšte i srednje muzičko obrazovanje Dojčinović je sticao u Beogradu, a osnovne akademske studije završava na Muzičkoj akademiji u Zagrebu na studijskom programu Klasična gitara u okviru vokalno – instrumentalnog odseka. Zvanje magistra je stekao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu a potonje postdiplomske studije su tekle u dva pravca: doktorske disertacije odbranio je na Filološkom fakultetu iz oblasti nacionalne gitaristike i njene literature i na Filozofskom fakultetu na temu istraživanja razvoja klasične gitare u jugoistoičnoj Evropi
Autor je prve jugoslovenske istorije klasične gitare a pokrenuo je izdavanje prve edicije dela domaćih kompozitora za ovaj instrument. Uobličio je inovirani plan i program za klasičnu gitaru Republike Srbije i napisao prvi srpski didaktičko-instruktivni opus za gitariste u oblasti kamernog muziciranja.
Od 1978 angažovan je kao pedagog u više muzičko-pedagoških ustanova u Hrvatskoj i Srbiji a od 1989 predavačku praksu proširuje, u svojstvu gostujućeg profesora, i na nekoliko inostranih obrazovnih institucija, akademija, univerziteta i konzervatorijuma. Zaslužan je za uvođenje nastave klasične gitare i koautor prve verzije gitarističkog Nastavnog plana i Programa za Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Na Fakultetu savremenih umetnosti je kao redovni profesor svoje bogato iskustvo prenosio generacijama budućih umetnika kroz metodologiju umetničkog istraživanja.
Snažan impuls dao je borbi za uspostavljanje vrednosnog sistema koji afirmiše kompletne kulturno-umetničke sadržaje kroz unapređenje razvoja festivalskog života u domenu klasične gitare. Bio je umetnički direktor i jedan od osnivača Prvog jugoslovenskog festivala klasične gitare u Zaječaru 1986. Angažovao se i kao umetnički rukovodilac, pokretač i organizator brojnih kulturno-muzičkih manifestacija u Srbiji među kojima su i Međunarodna gitaristička serija GITAFEST, Međunarodni festival klasične gitare SORABIJA, Međunarodni festival kamerne muzike OLD GOLD, Međunarodni festival muzike VRNJCI i mnogi drugi.
Dojčinović je redovni član Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja kompozitora Crne gore, Američke fondacije gitarista, Matice srpske, Britanskog udruženja gitarističkih pedagoga, a sarađuje kao muzički kritičar i pisac u prestižnim inostranim specijalizovanim gitarističkim magazinima i časopisima.
Tokom dosadašnje umetničke karijere održao je preko 3500 koncerata solističke i kamerne muzike, učestovao u više stotina radijskih i televizijskih emisija, muzičko-poetskih i sličnih programa širom Evrope, Amerike, Afrike i Azije, snimio više od 60 diskografskih izdanja i objavio više od 600 radova, notnih zapisa, transkripcija, redakcija, aranžmana, stručnih publikacija, muzikoloških studija i članaka.
Plodno i raznoliko umetničko delovanje Dojčinoviću je donelo preko 50 različitih plaketa, medalja, diploma i drugih priznanja u zemlji i svetu.
Za izuzetan trud i doprinos razvoju nacionalne kulture i umetnosti nagrađen je brojnim poveljama, nagradama, priznanjima u zemlji i inostranstvu.
Ceneći izuzetne rezultate postignute na klasičnoj gitari, kao izvođač, kompozitor, pedagog, filolog, istoričar-muzikolog i publicista, za trajan doprinos razvoju i promociji srpske kulture u zemlji i svetu, Karić fondacija dodeljuje Nagradu „Braća Karić” Profesoru doktoru Urošu Dojčinoviću za kulturu i umetnost.
– Profesora Milovana Vitezovića sigurni smo da, zahvaljujući svom svestranom višedecinijskom radu, svi znaju. Strpljivo i prilježno je stvarao svetove istorijskih i fikcionalnih ličnosti pronalazeći katarzu u svim tragedijama, dajući lični doprinos duhovnoj obnovi srpske istorije i časti. Uređivao je Književne novine, Susret, Satirikon i Jež, bio dugogodišnji urednik Igranog programa Televizije Beograd, glavni urednik Umetničkog programa Radio-televizije Srbije i profesor na Akademiji umetnosti na predmetu Filmski i televizijski scenario.
Vitezovićev raznoliki i kompleksni opus sadrži romane, pesme, drame, filmske i televizijske scenarije, knjige za decu, eseje i aforizme. Objavio je četrdesetak knjiga, u preko dvesta izdanja. Autor je dvanaest bestseler romana među kojima su pored najpolularnijih Šešira profesora Koste Vujića i Lajanja na zvezde i Simfonija Vinaver, Čarape kralja Petra, Hajduk Veljko Petrović, Milena iz Knez Mihailove, Sveta ljubav, Sinđelić se sa suncem smirio, Princ Rastko, Burleska u Parizu, Kad je neven bio sunce i Gospođica Desanka. Brojne njegove zbirke pesama, knjige aforizama, knjige pesama za decu i mlade, kao i kapitalna dela koja je priredio, bilo bi mnogo sada nabrajati.
Knjige Milovana Vitezovića su objavljene na brojnim svetskim jezicima, a ime Milovana Vitezovića beleže i Enciklopedija Jugoslavije Leksikografskog zavoda, Leksikonu pisaca Srbije Matice srpske, Leksikon Američkog biografskog instituta i Enciklopedija srpskog naroda.
Kao dramski autor pisao je za pozorište, radio, film i televiziju. U delima pisanim za pozorište izdvajaju se drame Bajka o Vuku i Srbima, Princ Rastko – monah Sava, MiSterija (Rodoljubac), Sterijin put u Srbe, Svetozar, komedije Kralj i njegov komediograf, Kako zabraniti narod, Srpska posl kao i satirični kabarei Markse, Markse, koliko je sati, Hajd u park kabare, Usklađivao lud zbunjenog i Hamlet studira glumu. Autor je i dvadesetak monodrama i radio-drama.
Šira publika Vitezovića poznaje kao popularnog televizijskog autora. Pomenućemo televizijsku dramu Šešir profesora Koste Vujića, televizijske igrane serije Vuk Karadžić, Dimitrije Tucović, Pripovedanja Radoja Domanovića i Šešir profesora Koste Vujića, kao i kultne filmove Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija, dokumentarnu seriju Karađorđe i Srpska revolucija. Za filmove Gde cveta limun žut i Šešir profesora Vujića nagrađen je na festivalu Zlatni vitez filmova slovenskih zemalja u Moskvi.
Dobitnik je brojnih nagrada, priznanja, ordenja i za pokazanu nesvakidašnju veru u neophodnost žive reči književnosti, njenu umetničku i ljudsku ulogu i snagu u kojoj se nalazi podstrek za dalekosežne uvide o istoriji i kulturi, za životni doprinos jugoslovenskoj i srpskoj književnosti i za izuzetna postignuća u filmskoj i televizijskoj umetnosti Karić fondacija dodelila je Nagradu „Braća Karić” Profesoru Milovanu Vitezoviću za kulturu i umetnost.
• Za nauku i naučno istraživački rad: Prof. dr Danica Grujičić, koja je tim povodom izjavila: „Biti među nobelovcima, biti među našim sportistima, među olimpijcima, u društvu našeg miropočivšeg Patrijarha Irineja, Nikite Mihalkova, Emira Kusturice, Žarka Obradovića, Petera Handkea i svih ostalih je za mene velika privilegija. To su sve ljudi koji su svoj život posvetili davanju drugima, radu za svoju okolinu i radu za svoj narod. Hvala vam veliko što ste moj nekakav trud prepoznali kao trud za svoju okolinu, za svoj narod i svoju zemlju. Ovu Nagradu posvećujem našem narodu na Kosovu i Metohiji koji se sada, na prvoj liniji, bori za pravo, za očuvanje ove naše Srbije, ove naše otadžbine. Hvala njima veliko što su tamo i što ostaju tamo. Živela Srbija!”
Iako je takoreći od gimnazijskih dana bila opredeljena za neurohirurgiju, profesionalne i životne okolnosti je usmeravaju na bavljenje delikatnim oblastima onkologije i neuronkologije. Magistrirala je 1987. godine a doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije 1984. godine, gde je od 2007. bila načelnica Odeljenja za neuroonkologiju.
Uporedo sa kliničkom praksom angažovana je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkinju 1992. godine, docentkinju 1998. godine, a od 2009. je redovna profesorka. Kao pedagog s ponosom naglašava da je formiranje i školovanje mladih neurohirurga, koje osposobljava za obavljanje najtežih operativnih zahvata, njen najveći uspeh.
Zapamćena je kao prva dama na pozici šefa Katedre hirurgije sa anesteziologijom od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu i kao neumorni posvećenik lekarskog poziva, u svojstvu autora i koautora, objavila je više od 250 naučnih radova u stručnim publikacijama i monografijama. Doktor Danica Grujučić je član Srpskog lekarskog društva , Udruženja neurohirurga Srbije i Evropske asocijacije neurohirurških društava. Na godišnjem nivou u saradnji sa timom na koji je ponosna, realizuje preko 300 najkompleksnijih neurohirurških intervencija.
U svojstvu Predsednice Radne grupe za Nacionalni Gama centar, spada u krug najzaslužnijih što se najsavremenije terapijske metode i tehnologije, uključujući gama nož i iks nož, poslednjih godina primenjuju i u Srbiji a pacijenti sa najtežim neurološkim oboljenjima više ne moraju da idu na lečenje u inostranstvo.
U javnoj sferi, slobodoljubivi duh i beskompromisni stav profesorke Grujučić je zapažen kroz hrabro i glasno svedočenje istine osobito kada je temeljnom analizom i ukazivanjem na opasnosti od osiromašenog uranijuma i drugih toksičnih supstanci posle NATO bombardovanja 1999 godine.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije na čijem je čelu, marljivo radi da se liste čekanja na preglede smanje, bori se za dostojanstvo lekara, medicinskog i drugog osoblja i za unapređenje rada Ustanove kroz proširenje kapaciteta kako bi brojni pacijenti, zbog kojih zdravstveni sistem i postoji, kako često i sama ume da naglasi, bili na adekvatan način zbrinuti.
Odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena 2020 godine.
”Generalki”, ”brzom gonzalesu” i ”Milostivoj” za koju nemoguće ne postoji , ženi koja je u svakoj prilici, ukazujući na probleme našeg zdravstva, mudrim i konkretnim predlozima uz pomoć kolega i ljudi dobre volje, dolazila do rešenja, Profesorki i Doktorki nepresušne energije i upornosti, temperamentnoj savremenoj heroini čija biografija i život jesu bolja i lepša današnjica Srbije i sveta Danici Grujučić, Karić fondacija dodeljuje Nagradu ”Braća Karić” za naučni i istraživački rad i izuzetan doprinos razvoju nauke i naučno-istraživačkog rada u oblasti neuroonkologije kod nas i u svetu.
• Za oblast dobročinstvo: sestrinstvo Manastira Svete Petke Izvorske.
Nagradu je ispred sestrinstva primila Mati Glikerija i uputila reči zahvalnosti: „Ono što vi činite, to danas retko ko čini, slabo ko razume, slabo ko oseća. To je stvarno nešto što je posebno i ja mislim da Karić Fondacija to radi iz sledećih razloga: ne iz želje da se pokaže pred svetom, nego stvarno to u duši imate i zadovoljni ste što te u prilici da to možete da uradite. Za to zadovoljstvo se radi, a ne ,bogat‘ je pa može; ima još bogatijih ljudi, pa ne rade to, ne čine, ne gledaju sirotinju, niti šta drugo vide. Fondacija Karić, oni su ti što žive od ovoga zadovoljstva da mogu da pomognu.”
Na izlazu iz Čestobrodičke klisure, u podnožju Kučajskih planina, na steni desne obale Grze, smešten je manastir Svete Petke Izvorske. Na prostoru manastirskog kompleksa ugnezdio se, kao biser u svojoj školjci, Dom za decu i odrasle ženske osobe ometene u mentalnom i fizičkom razvoju. U ovoj oazi nemoćnih koja je podignuta trudom vrednih ruku monahinja, svetlost, radost i ljubav obasjavaju potrebite, a kuća dobročinstva ustrojena Bogom i omiljenom srpskom Svetiteljkom ima i drugo ime: Dom čistog srca.
Od prvih dana se izgrađivao uzajamni prisni odnos između monahinja i štićenica, radosno-tužni spona jednostavne, iskrene ljubavi. Uzdajući se u zajedničku pokroviteljku i zaštitnicu Svetu Petku, uverivši se nebrojano puta u iskušenjima i nevoljama da sama Svetiteljka načalstvuje ovom Domu i o njemu neprestano brine, i monahinje i štićenice su poznale radost što na ovom blagoslovenom mestu obitavaju zajedno, pružajući jedne drugima bezrezervnu ljubav, brigu i duhovnu utehu.
Staranje oko dece za monahinje predstavlja osobeno, neuobičajeno manastirsko poslušanje koje manastiru Svete Petke obezbeđuje značajno mesto i naročit ugled u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, među domovima u Srbiji i u državi uopšte. Mnogi roditelji su, uz zahvalnost sestrinstvu na ukazanoj brizi, ljubavi i nežnosti prema štićenicama, priznali da svoju decu nikome ne bi mogli poveriti na čuvanje osim monahinjama.
Uz posebno poštovanje i zahvalnost za svaki trudoljubivi trenutak roditeljske brige nad nemoćnima, Karić fondacija dodeljuje Nagradu „Braća Karić” za dobročinstvo Sestrinstvu manastira Svete Petke Izvorske za milosrdnu brigu o osobama sa mentalnim smetnjama koje su pod Bogom blagoslovenim manastirskim krovom našle zaštitu, ljubav, mir i utehu.
• Za oblast sport: Zoran Terzić, odbojkaški igrač i trener.
„Zaista je velika čast biti laureat Karić Fondacije, nalaziti se u zaista jednom takvom probranom društvu ne samo sportista, naravno, nego i ljudi iz svih sfera života. Karić Fondacija je sa svojom Nagradom zaista jedna od najvećih na svetu u tom smislu da nagrade dobijaju ljudi za svoj humanitarni rad, za naučni rad, za kulturu i sport, i zaista dosadašnji laureati su iz samog, ne samo srpskog, nego i svetskog vrha, tako da, još jednom, zaista velika, velika čast i veliki ponos za mene je da se nalazim u takvom jednom društvu.”
Nepokolebljivi i stameni oslonac koji ohrabruje i utemeljuje svoj tim i bdi nad dnevnom rutinom vežbanja bez koje veliki rezultati izostaju, mudri šaptač koji ne objašnjava i ne podučava već inspiriše, preduzimljivi i dalekovidi i vaspitač zaokupljen malim, dnevnim evolucijama.
Zoran Terzić je srpsku žensku odbojkašku reprezentaciju načinio jednom od najboljih, strpljivo iščekivao blistave momente i osvojio poštovanje i Evrope i sveta. Iza čarobnjaka koji se vinuo sa Marakane stoje uspesi i dostignuća koja svedoče o izuzetnom čoveku i treneru nepresušne energije, volje i motivacije.
Početak trenerskog rada sa devojkama se dogodio slučajno. Kada je 1999. godine, ženska ekipa ostala bez trenera, Aleksandar Boričić, direktor Crvene zvezde, zamolio je baš čuvenog Terzu da, privremeno, preuzme ženski tim. Prihvatio se zadatka, preuzeo Zvezdine seniorke, sve do 2006.godine, kada je blistavu karijeru nastavio u inostranstvu. Na klupi Crvene zvezde uspešno je prekinuo osmogodišnju šampionsku seriju Jedinstva iz Užica, ekipe koja je u to vreme bila neprikosnovena u srpskoj ženskoj odbojci te uspeo da osvoji nacionalno prvenstvo u sezonama 2001/2002 i 2002/2003. Kao selektor ženske seniorske reprezentacije debitovao je 2002. godine i odmah uspeo da kvalifikuje našu selekciju za Evropsko prvenstvo 2003, nakon punih dvanaest godina odsustva sa evropske scene.
U proteklih desetak godina pod vođstvom Zorana Terzića osvojene su medalje na svim najznačajnijim svetskim i evropskim takmičenjima. Najveće uspehe sa reprezentacijom je ostvario na Olimpijskim igrama u Riju kad je osvojena srebrna medalja, pamti se zlato na Svetskom prvenstvu 2018. i tri zlata na Evropskim prvenstvima 2011, 2017. i 2019. godine u Ankari, na istom mestu gde je 2003.godine i počeo svoju blistavu selektorsku karijeru.
U godini u kojoj obeležava punoletstvo na klupi reprezentacije, trenerskoj legendi retkog dara i izuzetnih sposobnosti, za posvećenost, želju i snagu da srpski sport iznese na krov sveta, Zoranu Terziću, Karić fondacija dodeljuje Nagradu „Braća Karić” za sport za izvanredna postignuća u evropskoj i svetskoj odbojci i unapređenju ugleda Srbije u svetu.
• Za oblast ekonomije: arhitekte, bračni par Takaharu i Jui Tezuka.
„U današnje vreme imamo tehnologiju da radimo šta god poželimo. Ipak, postoje mnogo značajnija pitanja o kojima nismo razgovarali kao arhitekte. Tu spada i pitanje šta znači biti čovek. ”
Ime „Tezuka arhitekti”, otkriva nasleđe i autorstvo studija koji je, od osnivanja 1994. godine, zaslužan za mnogobrojne međunarodno nagrađivane projekte škola, vrtića, bolnica, rezidencijalnih zdanja, izložbenih i drugih prostora. Tezuka veruje u iskonsku vezu čoveka, njegovog staništa i prirode od iskona do danas. Slobodan otvoren prostor u njegovom arhitektonskom tumačenju je u direktnoj proporcionalnosti sa kvalitetom života.
Moderan i nekonvencionalan projekat kuće na krovu, inicijalno nastao kao savremeno rešenje proširenja životnog prostora, predstavlja svestranu građevinu u čijoj realizaciji se ukrštaju principi potreba korisnika prostora, lakoće izvedbe, drveta kao bazičnog materijala i stvaranje otvorenih ambijenata koji omogućavaju ulazak prirode u prostor.
Zajedno sa svojom suprugom arhitektom Jui, Tezuka je dugo gradio svoj dom. Sa rađanjem prvog deteta shvatili su zahtevnu i uzbudljivu prirodu procesa rekonstrukcije porodičnog doma po merilima stvarnih potreba. Istovremeno, inspirisani tradicionalnim porodičnim vrednostima i stilom života predaka, kreiraju prostorne komplekse bez zidova koji omogućavaju porodici da stalno bude na okupu i živi mimo svih ograničenja i jednodimenzionalnosti, uvek je u sapostojanju sa drugim.
Budućnost Tezukine svesne arhitekture pokazala se lekovitom ne samo u brojnim školama i vrtićima nego i prostorima klinika za vantelesnu oplodnju i dečjim onkološkim bolnicama. Projektovanje crkava je takođe donelo afirmaciju novog razumevanja stilova života zajednice.
Sada već legendarni Fudži vrtić, prepoznat kao reprezentativan i od UNESKA, predstavlja respektabilan i autentičan projekat koji je najpoznatija demonstracija Tezukinog fundamentalnog razumevanja potreba i ponašanja dece. Kroz koncept otvorenih učionica tako dragocenih za poboljšanje sposobnosti koncentracije dece pospešuje se i prilagođavanje slobodi koja im se nudi, prostor radosti pokreta ćoškova a izostanak pritiska eventualnog pada i povrede unapređuje proces samostalnog učenja i fleksibilnije prilagođavanje uslovima Takaharu i Jui Tezuka, fokusirani na međusobnu povezanost zajednice, dizajniraju vlastite i snove drugih ljudi, pronalazeći novi stil života i svakodnevice čoveka u novom poretku stvari. Za dostignuća u oblikovanju humanih prostora budućnosti, Karić fondacija gospodinu i gospođi Tezuka dodeljuje Nagradu „Braća Karić” za ekonomiju i privredu za izuzetan doprinos razvoju i napretku savremene arhitekture.
• Za oblast jačanja demokratije, mira, saradnje i prijateljstva među narodima: iguman i arhimandrit Sava Janjić i bratstvo manastira Visoki Dečani.
„Želeo bih ovom prilikom da izrazim iskrenu blagodarnost u ime bratstva manastira Visoki Dečani i u moje lično ime, za Nagradu Fondacije Braća Karić za 2020.godinu, za mir, saradnju i prijateljstvo među narodima. Duboko sam počastvovan ovim priznanjem i želim da kažem da sve što radim, i ja i moja bratija, predstavlja naš zajednički trud. Trud koji radimo već dugo godina, zajedno sa našim prethodnim igumanom, a sadašnjim episkopom Teodosijem. Radimo svi zajedno, jer niko od nas u ovom manastiru ne bi mogao ništa da čini bez pomoći drugoga. Zato i jesmo jedno opšte žiće i ovo doživljavam kao iskreno priznanje, kao što je uostalom rečeno u samome tekstu ove Nagrade, kao priznanje pre svega našoj bratiji, svima nama, ali i svim monasima i sveštenicima i ljudima na Kosovu i Metohiji koji se trude i bore da sačuvaju svoje svetinje, da sačuvaju svoje domove, da sačuvaju svoju istoriju i svoj identitet. Svako dobro vam želim iz manastira Visoki Dečani, da Gospod Bog da, da svi naši trudovi i napori urode dobrim rezultatima uz Božju pomoć. Iskreno hvala.” Poručio je ovim povodom Iguman Sava Janjić.
Manastir se nalazi na teritoriji raško-prizrenske eparhije Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Po svedočenju sadašnjeg igumana manastira Visoki Dečani visokodostojnog arhimandrita Save Janjića, danas, manastir Visoki Dečani, ostaje jedno od najugroženijih verskih i kulturnih mesta u Evropi i svetu.
U naporima za očuvanje kosovskometohijske zajednice, „Sajber monah”, među prvima u crkvenoj zajednici aktivan u internet i komunikaciji preko društvenih mreža, iguman Sava se uvek trudio da bilo koji lični angažman iznese iz sfere političkog i da dečansku svetinju afirmiše kao mesto pomirenja, gde lepota i duhovnost ljude dobre volje spaja u humanosti i razumevanju. Danas postoji stalna mreža prijateljskih organizacija iz Srbije, zemalja regiona i inostranstva za programe pomoći koji se sprovode preko manastira.
Manastir Visoki Dečani je inspirisao i prijatelje u Italiji da ustanove humanitarnu organizaciju zahvaljujući kojoj je, između ostalog, šestoro dece sa ozbiljnim srčanim problemima uspešno operisano u Milanu.
I pored života u relativnoj izolaciji manastir se trudi da očuva tradicionalno gostoprimstvo, tako da su Dečani i dalje jedno od najomiljenijih mesta za posetu brojnih međunarodnih civilnih i vojnih predstavnika, kao i hodočasnika iz čitavog sveta. Poslednjih godina više je gostiju koji u Dečane dolaze u sklopu programa obilaska spomenika UNESKO-a u regionu.
Za jačanje demokratije, mira, saradnje i prijateljstva među narodima, osvedočenu Bogoljubivost i pravdoljubivost te pokazano čojstvo u neljudsko vreme, Karić fondacija dodeljuje Nagradu ”Braća Karić” visokodostojnom Arhimandritu Savi Janjiću i saosećajnom i predusretljivom bratstvu manastira Visoki Dečani za odvažnost u svesrdnoj borbi za očuvanje srpske duhovne, istorijske i kulturne baštine, za požrtvovanost u nesebičnoj brizi za srpske svetinje i srpski rod, za znatne napore u unapređenju dijaloga u cilju pomirenja među narodima i za misionarski poduhvat održanja pravoslavnog etosa na Kosovu i Metohiji.